Zivotinjsko carstvo - David Albahari
"Tako je lepo zaboravljati, rekao sam pred svima, tako lako u poređenju sa svim onim što moraš da naučiš da bi umeo dobro da pamtiš. Dovoljno je prepustiti se vremenu i zaborav će ubrzo načeti tkivo svake uspomene. Pamćenje, s druge strane, strepi od vremena i čini sve što može da bi mu umaklo, što je zapravo smešno, jer niko ne može od njega da pobegne.

***
Svaki usamljenik ipak nekad poželi da nije sam i priželjkuje da mu se reči prevrću preko jezika. Govor nam je potreban koliko i vazduh koji udišemo, jer se govorom oslobađamo pritiska nerealizovanih misli, priča i rečenica. Ćutanje može da ubije — i onoga koji ćuti, kao i onoga koji sluša.

***
To da sam ja nešto upamtio ili zaboravio ne znači ništa. Svako pamti na svoj način, svako živi sam u svom svetu, svako misli da je on onaj misleći subjekat koji nam svojim postojanjem omogućava da uživamo u onome što vidimo kao stvarnost sveta.

***
U vojsci se naučiš da ništa ne treba odlagati i da, što brže reaguješ, tim ostvaruješ veću slobodu.

***
Ne sećam se svih detalja tog događaja, tačnije rečeno: sećam se sasvim malog broja detalja tog događaja. Valjda se na taj način naša svest brani od negativnog uticaja loših uspomena i ne dozvoljava im da haraju našim telom i našom dušom. Negde u nama mora da postoji zvaničan cenzor sa zadatkom da kontroliše važnost i valjanost podataka koji se obrušavaju na nas u svakom trenutku. Život je, sada to znam, samo dugačak niz provera naših telesnih i mentalnih senzora, odnosno onih tačaka koje određuju naše mesto u prostoru u kojem prebivamo.

***
Tačno znam šta bi Mara rekla na to: „Ti sve posmatraš i procenjuješ samo spram sebe. Drugi za tebe ne postoje. Ti si svemir sastavljen od jedne planete.“

***
Moja pametna Mara jednom prilikom je sugerisala da u pitanju nije sukob različitih ideja i stavova, već da je reč o sukobu istomišljenika, a to se redovno pretvara u najkrvoločniji rasplet u kojem, kao u nekoj šekspirovskoj drami, niko na kraju ne ostaje živ. U takvim obračunima onaj ko gubi ne razlikuje se mnogo od onoga koji dobija, a bez obzira na to ko je pobednik, surovost obračuna sa gubitnicima ostaje uvek ista. Da, sic transit gloria mundi, kao što je dobro poznato. Jednog dana si gore, drugog dana si dole, pa ako budeš dovoljno vešt da preživiš, ponovo ćeš se popeti gore i, najverovatnije, poslati nekoga dole.

***
Da, nekada je sve u jednostavnosti, kao taj Marin savet ili onaj citat iz Talmuda: „Podučavaj svoj jezik da govori: Ne znam.“

D. Albahari"